Priča br. 14

 

“KUMBARA”

Svako je u Srbiji duša od gostoprimstva

 

Autor: Luka D. Mijatović

 

 

            Kada se neočekivano nađete pred izazovom beline papira, a na zadatu temu – gostoprimstvo, neminovno se nameće ime “Kumbara”.

Na sredokraći puteva koji izvode iz Beograda ka Dunavu, srcu Šumadije ili jugu, na vijugavom putu u podnožju Avale, petnaest minuta vožnje automobilom od centra grada, nalazi se nacionalni restoran "KUMBARA", sa najvišom kategorijom - četiri zvezdice.

Kući koja je na ovom mestu sagrađena pre stotinu godina ime bi “LEP IZGLED”, a trideset godina je kako nosi ime "Kumbara".

            Nacionalni restoran "Kumbaru", KUĆU DOBRIH DOMAĆINA, krase, u ovih trideset godina, brojne nagrade i priznanja, ali i ono najviše: IL CUOCO D’ORO - ZLATNI EVROPSKI KUVAR, stečeno u Italiji, u STREZI, za odnegovanu i kvalitetnu nacionalnu kuhinju, za gurmanski ugođaj i lepotu oku, dokle god trpeza doseže.

            Tu su i ALTA PROFESSIONALITA ali i brojni Zlatni pobednici Beograda, pisma ljudi koji su obeležili Dvadeseti vek.

            Restoran "KUMBARU" odlikuju spoj tradicionalnog gostoprimstva pravih domaćina i vrhunskih kulinarskih kvaliteta.

             "Kumbara; literarni simbol, koji predstavlja svetlosno buđenje Srba u 19-tom veku, " kako kaže Ratomir Rale Damjanović, u istoimenoj knjizi: " je top Karađorđevih ustanika...”

Svako ko u sebi nosi uzvišene ideale, bio Srbin ili stranac, može da upiše svoje ime na topovsku cev i da se u “Kumbaru” uvek vrati, kao u toplu kuću, ma koliko daleko otišao u zemaljskim brigama ili na zemaljskim putevima."

 

Zlatna knjiga “Kumbare”

 

Vili Brant, Maknamara, Spaski, Karpov, Vlade Divac, Paspalj i brojni gosti sa svih kontinenata upisali su svoje ime u “ZLATNU KNjIGU” RESTORANA “KUMBARA”.

            Listam ovu, u kožu ukoričenu knjigu, na čijim je koricama zlatotisak : “ Ću ti ispečem pogača al’ ti meni reč da pokloniš, kroz trepki misli da tražiš, so slzi da ih zaliješ, iz grudi da ih izneseš, so duša da ih napišeš.”

            Nižu se stranice...

            U srca; slikana februara pre deset godina; njih više napisaše : “ Ne zna se šta je bolje. Da li hrana ili usluga. U svakom slučaju sve je dostojno Bogova sa Olimpa.”

            Članovi “Royal Air Force, No 10 Sljuadron” u “Kumbaru” su stigli osamdesetih godina sa Njegovom Ekselencijom premijerom Velike Britanije i Severne Irske i u knjizi, uz koplimente i pozdrave, ostavili i svoj amblem.

            I nekadašnji alžirski predsednik Ahmed Ben Bela, izuzetno sentimentalno nam naklonjen, spominjući prijateljstvo, solidarnost i razumevanje, u “Zlatnoj knjizi” je ostavio svoj trag, kao i Mate Parlov i njegov tim : “ Nakon super meča Parlov-Conteh, preporukom čuvenog gurmana Baneta Stojiljkovića, posjetili smo vaš restoran.

            U par riječi, oduševljeni, impresionirani kvalitetom pripremljenih jela i posebno poslugom.

            Prvom posjetom Beogradu sastanak ponovo u “Kumbari”. Vaši gosti iz Zapadne Njemačke, Zagreba i Beograda. ”

            Gostoprimstvu “Kumbare” nije odolela ni Barbara Ecker, 1976. godine : “ Novi prijatelji Vaše stare, lepe i izuzetne zemlje pozdravljaju ovaj restoran na domak grada i zahvaljuju na otkriću tipične nacionalne kuhinje. Verujte da ćemo se vratiti kako bismo ponovo uživali u izuzetnom gostoprimstvu i specijalitetima koje su nam priredili Vaši ljudi. ”

            Francisko de Kastro, izdavač iz Lisabona : “ Ne znamo da imamo prijatelje svuda. Ovaj simpatični restoran “Kumbara”, pružio mi je priliku da sretnem dva prijatelja koje nisam poznavao. Prijatan ambijent, prijateljska atmosfera i izvrsna večera. Sada sam srećniji i bogatiji.”

 

Neka bude blagosloven ovaj dom

 

            Vladislav Černjenko, dirigent Lenjingradskog hora “Mihail Glinka : “ ... Dobra kuća, dobar domaćin, koji seje na svom kulinarskom polju ne samo semena plodova, već i dragoceno seme ljubavi i ljudskosti.

            Neka bude blagosloven ovaj dom i njegov vredni domaćin, i neka uvek ljudima daruje toplotu svoga srca. Amin. Hvala”

            Hank Herman iz Njujorka, napisao je : ” Sedeći u “Kumbari” sve vreme smo čuli : “Umm... Umm... Umm...”. Da li je ovo Vaša ili američka reč ? Šta god da je, svi mi znamo da je to : “ Savršeno ! “,

a Časlav Veljić, koju godinu kasnije : “ Srce, pesma, kujna, muzika i atmosfera ove kafane, su sinonim našeg nacionalnog

života – treba ga negovati i čuvati, zbog nas Jugoslovena i onih koji su bili, koji dolaze, i koji će još doći. ”

            Ulli M. Ambulukutu, direktor i urednik “Daily Nenjs” iz Tanzanije , je napisao : “ Some Times you really njonder honj small this njorld can be, thanks to communications Revolution. The World

is but a global Village and the meeting place are “Villages”, like “Kumbara” – most pleasant, homely and epitome of togetherness and I feel very much to beter coming all the njay from Tanzania.

Politika made all the Donkey njork and ... I’m most grateful. Keep It

up ! “

            Italijan Sergio, generalni sekretar I.C.F, Svetske kajakaške Federacije i Francuz, njen predsednik bili su u “Kumbari”, u pratnji Milana Rajačića, predsednika Organizacionog komiteta 14-tog šampionata u kajaku i kanuu : “ Na izvanrednom susretu ljudi – sportskih radnika – iz mnogih zemalja sveta, imali smo zadovoljstvo upoznati sjajnu kuhinju, muziku i gostoprimstvo kolektiva “Kumbare”, na čemu veliko hvala, jer su dobar ambasador onoga što Beograd i naša zemlja imaju pružiti dobrim ljudima.“

Doktor Milivoje Mišović, generalni direktor Instituta za kukuruz u Zemun Polju, svojevremeno je“Kumbari” posvetio sledeći niz reči :

“ Cenjeni domaćini i dragi Kumbarci, počinjemo novu stranicu a ustvari nastavljamo našu divnu i gostoprimljivu srpsku tradiciju dobrih domaćina i širokog srca ljudi spremnih da svakog dobro dočekaju i ugoste.

            U to ime, i u ime mojih saradnika ja vam iskreno čestitam na tome što ste uspeli da ugostite 740 gostiju – učesnika “Dana polja”...

            Ako bi svi u ovoj zemlji Srbiji radili kao što Vi radite sve bi drugačije bilo i živelo. “

            U “Kumbari” je bivao i profesor doktor Slobodan Unković:

“ Kumbara je divan spoj tradicionalnog gostoprimstva pravih domaćina i vrhunskih kulinarskih specijaliteta.

            Čestitam i želim sve najlepše ovoj divnoj kući. “

 

 

Dragi Bure

 

            Gosti “Kumbare” nadahnuto su govorili o majstorstvu Miodraga Gligorijevića, alias Dragog Bureta, zato i ne čudi što su se svojevremeno u specijalnom avionu koji je leteo ka Brionima, uz upravnika “Kumbare” našli ćumur i kvalitetno meso. Nije smelo da se improvizuje. Debi je bio veličanstven, Britanska kraljica htela je da upozna čoveka koji je pripremio veličanstvenu večeru.

“ Mislim da nije u pitanju samo učtivost i ukazivanje pažnje domaćinu. Kraljica, princeza Ana i princ Filip, bili su iskreno oduševljeni i poželeli su da i u Beogradu, pred odlazak iz Jugoslavije, jedu roštilj “ pričao je svojevremeno Dragi Bure, prisećajući se prve garniture državnika i diplomata, koji su uživali u njegovim ćevapčićima, ražnjićima i ostalim đakonijama.

            Pripremao je roštilj za Kadara, Gereka, Brežnjeva, Branta, Niksona, Žiskara D’ Estena, Kartera i mnoge druge : “ Svi su jeli sa uživanjem, ali napišite da su netačne priče o nekoj naročitoj recepturi. Kao što je govorio moj deda, od koga sam naučio zanat, NAJVAŽNIJI SU LjUBAV PREMA POSLU, DOBRA JUNETINA i GOSTOPRIMSTVO. “

 

Tri puta pomaže Bog

 

            Umesto kraja priče nastale pred izazovom beline papira, a na zadatu temu – gostoprimstvo i neminovno nametnutog imena “Kumbara”, prenosim  zapis Vivian Herbert; Engleska; “Srbija, raj siromaha”, iz 1897. godine, pod naslovom “Tri puta pomaže Bog”.

            “ Kada je Srbin žedan on naručuje vodu češće nego vino ili pivo; leti sam ga viđao da popije po dvanaest čaša na dan, iz čega sam zaključio da njegov stomak  konačno mora da je postao čelično otporan protiv mikroba.

            Jedan drugi običaj, prilikom popodnevne posete je da se vrlo uvaženi posetilac daruje jabukom ili kruškom, kao simbol da svi proizvodi ove kuće stoje gostu na raspolaganju. Odbiti jednu ovakvu ponudu bila bi strašna uvreda.

            Doručak u Srbiji naročit je obed. Čim ustanete posluže vas slatkim, kao prilikom popodnevne posete, a zatim dolaze turska kafa i šljivovica.

            ... Svako je u Srbiji duša od gostoprimstva, i putnik u nekom kraju unutrašnjosti dočekuje se s dobrodošlicom i obilato se ugošćava. “

            Šest stotina godina pre Herberta, Grk Teodor Metohit, opisivao je boravak u dvoru srpskog kralja Milutina : “ ... Svaki dan dobijamo otuda ( iz kraljeva stana ) svega u izobilju, i to bolje i više nego što bi nam trebalo, a u takvoj količini, da bi bilo suviše čak da nas je bilo dvaput više. Između ostalog dobijamo i divljači, raznih tica i drugih životinja koje se jedu, kao veprova, jelena, sa gopodareve trpeze, razna jela i slatkiše na zlatnim i srebrnim tanjirima i posuđu i to, s obzirom na ovaj dan, ne toliko potrebe koliko počasti radi; jer onaj je dan bio postan i trebalo je da postimo. Toga radi nam se šalje i lepa voća i parčeta prigotovljenih riba, nedavno ulovljenih u mesnim ili podaljim rekama, ili usoljenih, od onih povećih i debelih dunavskih riba, koje nam odovud retko u Carigrad dolaze i jako se traže, ali se uvek ne nađu.

            Eto, dakle, kakav je bio naš doček, da ne bismo više o tome govorili. “

            Mnogo je razloga za Vaše uživanje u restoranu “Kumbara”.

Zahvaliće Vam na poverenju i nazdraviti Vam sa : “Za Vaš žitak i užitak! Dobro došli u nacionalni Restoran “Kumbara”, kuću dobrih domaćina. “.

 

Na radost čulima i blagoutrobiju ćevapi k’o granate, granate punjene s meso. Meso k’o barut, ape za jezik. Ljuto!

Jedan ćevap – meze.

Dva ćevapa – fruštuk.

Tri ćevapa – večera.

Pola kilo leb, šerpa s ljutenicu, oval s patlidžani, pihtije, tavče, sarmaluk, sprža, prženija, mućkalica, pljeskavice, vešalice, svinjska i jagnjeća crevca, trljanica, turšija, crvena paprika u nize i leskovačka tucana salata, sos BURE, balon s vino, balon sos rakiju, gajba s pivo, suve pite, vanilice, orasnice, žito sa šlagom, sitni slavski kolači, jabuke u orasima, voćni kupovi i frapei, sladoledi, bečke i mađarske torte...

Gde to ima ?

Tol’ko ubavo nema ni u Nemci, a tek kod Japanci – jok ! U tursko neje bilo, al’ ima u “Kumbaru”. Ima, zatoj što se u “Kumbaru” vodi račun od meso.

Ovden je meso k’o familija – rod !

 

Recepies : Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi. Ćevapi su za ljudi(e). Od mlevene plećke, od šije bika, i od najlepših delova mesa.

Kad se ubavo (lepo) izmesi, turi se (stavlja se ) na led, da prespava.

Ujutru se izmelje još jed’n put ( još jednom ). Kad meso odvugne

( naraste ) - turi se ( stavlja se ) na žar.

Ćumur ( ugalj ) mora da je iz planinu ( sa planine ).

Domaćica da je ubava ( lepa ).

Domaćin da ne e budala ( da nije budala ).

Kad se toj udesi ( kada se tako uradi ), ćevap sam ripne ( skoči ) na čoveka, u tanjir.

Takvi ćevapi praviv ( prave se  ) se samo u Leskovac i u Kumbaru.

Nacionalni restoran “KUMBARA” posebno preporučuje - upustite se u avanturu istraživanja tajnovitosti njihovih vozova, koji ne putuje dugo ali obaraju s' nogu!

MALI VOZ : 3 ćevapa, pljeskavica, vešalica

VELIKI VOZ : 5 ćevapa, pljeskavica, vešalica, džigerica u maramici,

kobasica, uštipak.